Istraživanja u svetu su pokazala da je vazduh unutar naših domova i radnih prostora 3-5 puta više zagađen nego onaj spoljni. Najčešći zagađivači su prašina, polen, buđ, virusi, bakterije, dim i isparenja organskih i neorganskih materijala, tekstilna vlakna, dlake, perje i sl.
Ovakav vazduh neprestano cirkuliše i čovek je u situaciji da ga udiše. To može da ima za posledicu pogoršanje zdravlja koje se manifestuje kroz bolesti respiratornih organa, alergije, kancerogene bolesti i psihosomatske poremećaje.

Tendencije za izgradnjom energetski visokoefikasnih objekata rezurtirale su paradoksom da je vazduh unutar naših domova i radnih prostora zagađeniji jer se slabije revitalizuje prirodnim postupkom (sunce, kiša i vetar). Takođe, način života koji vezuje čoveka da 90% svoga vremena provodi u zatvorenom prostoru prouzrokovao je da unutrašnji vazduh ima više uticaja na naše zdravlje nego spoljni vazduh.

Zbog svega navedenog, krajem prošlok veka, pojavio se termin Sindrom bolesne zgrade (SBS). On se se koristi za opisivanje situacije u kojoj stanari zgrade primećuju neke efekte po svoje zdravlje i komfor koji kao da su povezani sa vremenom provedenim u zgradi, ali nema pojava nikakve konkretne bolesti ili uzrok može biti identifikovan. Ovakva situacija se može lokalizovati u nekoj stambenoj jedinici ili zoni a može biti rasprostranjena i u celoj zgradi.

Uzroci ili faktori koji doprinose pojavi SBS-a su:
-Neadekvatna ventilacija, što podrazumeva da HVAC sistem neefikasno distribuira vazduh kroz zgradu.
-Hemijska kontaminacija iz izvora u zatvorenom prostoru kao što su nameštaj, tepisi, moleraj, posteljina i garderoba, sredstva za higijenu, sredstva u domaćinstvu i sl.
-Hemijska kontaminacija od spoljašnjih izvora.

Zagađenje vazduha može da utiče na naše zdravlje na mnogo načina i sa kratkoročnim i dugoročnim efektima. Različite grupe pojedinaca su pogođene zagađenjem na različite načine. Stepen u kojem je pojedinac ugrožen obično zavisi od ukupne izloženosti štetnim materijama i njihovoj koncentraciji u vazduhu.

Primeri kratkoročnih efekata su iritacija očiju, nosa i grla i infekcije gornjih respiratornih organa, kao što su bronhitis i upale pluća. Ostali simptomi mogu da uključuju glavobolje, mučnine i alergijske reakcije. Kratkoročni efekti zagađenja vazduha mogu pogoršati zdravstvene uslove osoba sa astmom, emfizemom i HOBP.
Dugoročni efekti na zdravlje mogu biti hronične respiratorne bolesti, rak pluća, rak grla, bolesti srca, pa čak i oštećenje mozga, nerava, jetre, ili bubrega. Kontinuirano izlaganje zagađenom vazduhu utiče na rast pluća dece i mogu otežati ili iskomplikovati zdravstveno stanje starijih.

Neosporno je da lokalnim delovanjem u okruženju, u domu in a random mestu, može mnogo da se učini na poboljšanju kvaliteta vazduha. Primenom savremenih sistema za prečišćavanje doprinosi se očuvanje nasleđa zdrave čovekove okoline.

 

 

 

EAP filtracija (zemljani prečistač vazduha)

Kako se povećava intezitet saobraćaja, tako se kvalitet gradskog vazduha smanjuje – posebno duž glavnih puteva, autoputeva i velikim raskrsnicama. Iako je trajno rešenje smanjenje saobraćaja kroz poboljšani gradski prevoz, neophodno je smanjiti nivo atmosferskih zagađivača. U ovom slučaju EAP sistem pruža novo i inovativno rešenje. EAP je ekološki način poboljšanja kvaliteta gradskog vazduha, koristeći prednosti prirodnog toka dešavanja bioloških i biohemijskih procesa. Ovim sistemima zagađen vazduh se upumpava u vazdušni tunel ispod specijalno dizajniranih ‘’bašta’’. Kako vazduh prolazi kroz zemljište ( i kroz korensku zonu biljaka ) fizički, biohemijski i biološki procesi se kombinuju da odstrane zagađivače. EAP sistemi su primenjivi za instalaciju u mnogim urbanim okruženjima, uključujući prometne puteve i raskrsnice, iznad tunela i prakirališta na aerodromima i slično. Uz dokazano poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnoj sredini, ovi sistemi obogaćuju urbane ‘’mrtve zone’’ zelenilom. Preformanse EAP sistema su do sada bila jako ohrabrujuće. Na godišnjem nivou u osam japanskih pilot postrojenja pokazalo se da se odstranjujue 80% azot-oksida iz zagađenog vazduha. Takođe odstranjuje se više od 90% CO, SO2 i suspendovanih čestica, te više od 75 % ne metil hidrokarbonata.